Били смо на Дивчибарама на настави у природи

Од 17. до 23. априла 2018. године били смо на Дивчибарама. Било је осамдесет ученика трећег и четвртог разреда са својим учитељицама, а међу њима и ми IV-1.

Било је дивно! Доста смо шетали, такмичили се, учили, а највише смо се дружили и забављали. Обишли смо многе планинске врхове: Видиковац, Црни врх, Голубац и Краљев сто. Посматрали смо лепоту природе и пуним плућима дисали чист ваздух. Успони су били велики, али нама то није било тешко. Учитељице су стално викале: „Полако! Стани! Пази!“ А ми смо желели да стигнемо што пре. Мамила нас је лепота Дивчибара.

Били су ту и ученици из Бајине Баште. Такмичили смо се са њима у различитим вештинама и спорту. Били смо скоро увек бољи од њих. Учитељице су нас бодриле и срчано навијале за нас.

Свако вече је била журка са различитим активностима:“Лимбо денс“, „Покажи шта знаш“, „Пиџама парти“, „Шиз фриз“...

Маскенбал је био предиван и чудан. Имали смо смешне и необичне костиме. И учитељице су биле под маскама. Баш су биле смешне!

Једног дана се десило нешто необично. Ушли смо у собу код девојчица IV-3, а учитељица Љиља је седела на кревету. У моменту када је хтела да устане, кревет се растурио и она је са душеком пала на под. Почела је да се смеје, а и ми са њом. Покушавали смо да јој помогнемо Вукли смо је за руке и смејали се. Дошла је и учитељица Весна. Заједно смо успели да помогнемо учитељици Љиљи да устане, Баш је било забавно. Обе учитељице су плакале од смеха.

Славили сми и нашој другарици Андреи рођендан. Журка је била прелепа.Најлепше је било то што нисмо били са мама и татама и имали смо велику слободу. Девојчице су се стално пресвлачиле и шминкале. Могли смо да купујемо све што желимо. Спавали смо са ким хоћемо. Мењали смо собе и гардеробу.

Било је и неких симпатија и заљубљивања! Нећемо да кажемо ко је то, али их је ипак било.

Последњег дана смо били тужни јер морамо кући. Мада, желели смо и да видимо родитеље, браћу и сестре. Осећања су била помешана.

Око четрнаест часoва смо кренулу кући.

Испред школе су нас чекали родитељи. Сусрет је био диван и веома емотиван. Ми смо били срећни, узбуђени и пуни утисака.

Ове године у априлу, идемо на Тару. Желимо да освојимо нове планинске врхове и да се дружимо.

Прошле године на Дивчибарама је било дивно и незаборавно.

Надамо се да ће ове године бити још лепше и узбудљивије.

Слике...

                                                                                        Одељење IV-1

                                                                               и учитељица Весна

                                                                                            

Погодака: 543